U moru istorijski značajnih događaja kojima svedočimo svaki dan, pored sakupljanja Pokemona, izdvaja se još jedan – udala se Ana Ivanović. Za Nemca, odnosno Bavarca, što je još gore. U katoličkoj crkvi. Ako se setimo da se svojevremeno slikala sa Klintonom, te da je rekla da joj je omiljena glumica ni manje ni više Anđelina Džoli i da bi volela da je ona igra na filmu, situacija se dodatno komplikuje. Povrh svega, često je umela da izjavi da od muških kolega najviše ceni Federera, kao velikog sportistu i pravog džentlmena... Horor
Nije pevala himnu kada je osvojila Rolan Garos 2008, ne nosi zlatne i(li) drvene krstače oko vrata, ne videsmo je da se krsti na terenu, a i podizanje tri prsta joj je strano.
Njena svadba nije najavljivana kao "svadba veka", iako se od Ringijera do Aksela Springera odbrojavalo do tog venčanja. Nisu znali ni datum, čak ni mesec, potencijalne lokacije prostirale su se od bavarskih pašnjaka do vojvođanskih salaša. Sumnjalo se i u iskrenost osećanja budućih supružnika. "Ma, ne voli on nju" do "gde njega nađe onako ružnog", "nema od toga ništa, čim se još nisu uzeli i odlažu", pisali su komentatori.
I na kraju – bi svadbe! To je, međutim, tek početak.
Udade se Ana za Bastijana, 12. jula. "Ko se još udaje na Petrovdan", u neverici (a retorski) pita komentatorka Blica. Još ako je radila nešto "u ruke" tog dana, jadna joj majka!
Gde se udala? U Veneciji. Jao, koji kič. Voze se u gondoli k'o seljaci. "Nije ono gondola nego običan čamac-taksi, prijatelju“, dežura sveznajući komentator. A salaš? "Stvarno nema ukusa kad se udaje u toj baruštini, jednom sam bio tamo i nikad više", javlja se neki svetski putnik iz svoje sobe.
Kakva je venčanica? Užas, skroz obična, jednostavna, kao da je pošla na Vimbldon, nema šljokica, nema štrasa, gde je čipka, šta je ovo?! Je l' se to ona smeje? Kao, srećna je? Kako može da bude srećna kad nosi onakvu neutralnu šminku, kao da je nema! Ni obrve nije iscrtala, nosi svoje, prirodno uzgajane, nokte nije izlila, „nail art“ nula bodova. Od Subotice do Surdulice svi imaju nove obrve i neoimpresionizam na noktima, šta li bivša prva teniserka sveta umišlja?
Frizura? Katastrofa. Kao da nije išla kod frizera, već samo oprala kosu. Nema farbe, ombrea, sombrea, pola metra tuđe kose, svadbarske punđe, ondulacije, ničega...
O čemu da piše Blic, kakav srceparajući članak da sklopi Story, na koji način da Gloria otkrije kako žive poznati kad tim frizera i stilista ne stoji iza šlepa našeg najlepšeg reketa?
A onda je osvanuo i 13. jul, Dan državnosti Crne Gore i crkvenog venčanja Ane Ivanović, i to u katoličkoj crkvi. Trostruka provokacija, dakle. Čak se i Blic pita "Zašto baš 13. jul"! Na sreću šarenih magazina, haljina je bila nova, ali, na njihovu žalost, kiča i neukusa ni za pasus. A kako su samo naše ostale zvezde inspirativne kad se venčavaju. Ova nas nije udostojila ni poodmakle trudnoće na svadbi.
"Je l' to sad ona katolkinja", brine jedna komentatorka. U pomoć priskaču osvešteni, ali dokoni pojedinci koji joj objašnjavaju da se danas katolici i pravoslavci mogu venčavati u crkvama, a da pritom ne menjaju veru, tu su i stručnjaci za protestante, ima i ovih koji kažu da to kod pravoslavaca "ipak ne može", te da već mesecima prate nemačke medije koji odavno pišu o tome da "nema šanse da Basti promeni veru, tako da"..."Tako da", poentira jedna čitateljka, "ona nosi burmu na levoj ruci, a zna se šta to znači" i dodaje čuvene tri tačke zloslutnice: "..."
Pored toliko divnih srpskih vokala, pesmu za prvi ples otpevala je, očekivano, em katolkinja em Hrvatica, Nina Badrić. Nje se setila, a gde je Nole, pitaju 24 sata. “Ana Ivanović nije došla na Noletovo i Jelenino venčanje na Svetom Stefanu. Nije se pojavila, niti je tada javno čestitala svom kolegi i dugogodišnjem poznaniku. Sada kada se ona udavala i to duplo, Novak nije pustio ni glasa. Navikli smo da naš teniser čestita preko Tvitera sve i svašta, od pobeda naših sportista do rođendana starih prijatelja, ovog puta – muk”, analizira neki, na njegovu sreću, nepotpisani žurnalista, te pismeno i inteligentno zaključuje: “Ipak, očigledno je da se zbog izostanka na svadbi niko od njih nije posebno potresao.”
Dok je na ostalim portalima žurka, na B92 vode se ozbiljni razgovori – o ekumenizmu, najvećoj pošasti našeg doba. Ne daj, jedan jedini Bože, da se vernici slože i da sveštenici imaju zajedničke službe, to zaista ne bi imalo smisla.
- Zašto Ana nisi tražila venčanje u pravoslavnoj crkvi?
- Zato što je zabole za te nebitne stvari koje su tebi jedino što imaš u životu.
- Kada im krene naopako, seti se šta si danas rekao Zoranu. Svako ko je prodao veru za večeru, nije dobro prošao.
- Lepa nam je mlada, nema šta, ali kakva je ovo crkva?! Zidovi goli, bez ijedne slike ili freske, nigde ničega, samo cigla i malter, kao neka ruina izgleda! Koješta!
- Па она се 'ладно удала у Католичкој цркви!
- Kako su se katolik i pravoslavka venčali u crkvi u Veneciji?
- U Veneciji ima mnogo crkava...
Tako teku razgovori ugodni među komentatorima na B92, koje tu i tamo prekine poruka poput “srećno” ili “lepa je mlada”, ali sve to pada u vodu kada se pojavi pravi znalac, psiholog, erudita, turistički vodič kroz ljudske duše, naročito selebriti duše, i to besplatan: “SRECNO ANI I SRECNO BASTIJANU.ON JE UZ NJU FRAJER. A VIDI SE SVE VREME OD KADA SU ZAJEDNO DA JE VOLI, OBOZVA, UGADJA, NIKO S KIM JE BILA I KO JE SEDEO NA TURNIRIMA U NJENOJ LOZI NIJE OTVORENO POKAZIVAO TOLIKO LJUBAVI PREMA NJOJ I PODRSKE JAVNE, cak su i roditelji kao kipovi, a Basti je svetski lik sto znaci neposredan, otvoren, prirodan jer je svestan sebe i stoji iza sebe,to je sto je. Lepo je izabrao a i ona.
Ali, ima jedno ALI - mnogo govori jedan detalj - a to je ono skriveno koje otkriva - nacin kako drzi Bastijana ispod ruke gde zapravo drzi sopstvenu ruku /to joj je sigurno, njen palac dira ostale prstve tako da zapravo uopste ne drzi njegovu ruku/ sta to znaci jasno je, dok on uvek nezan i cak na fotkama ne samo da je grli vec pridzava njenu ruku i jednom svojom i cak sa obe svoje ruke.
Ne deluje ANČI OPUSTENO moguce da je opet stid /sto cesto pominje na terenu/ i kao da se i pored osmeha i jasno zaljubljenosti i ljubavi ipak.ipak...
Dok na fotki kada drzi oca isto tako pod rukue tu je opustena sigurna,predata i oca drzi za njegovu ruku a ne drzi sama svoju ruku, prsti se njeni ne dodiruju.
LEPA ANA I ZGODNI SVAJNI. Zanimljivo je da ima naslova gde pise da je on nemacki i evorpski fudbaler a ona je - samo teniska zvezda, bez onog srpska.
Meni su lepi i mislim da su se nasli a posebno da je Ana konacno pronasla onog ko je voli na pravi, muski nacin, samo jos da se malo opsuti...i prepusti. Bice kada stignu klinci, a Anci je to uvek govorila da jedva ceka.”
Posle ovoga se ne govori. Možete jedino sami sebe držati za ruku i nadati se da ćete se prepustiti “kada stignu klinci” ili, što bi rekao jedan mudrac među Blicovim komentatorima: “A sad – ili da rađaš decu ili da počneš bolje da igraš!”
No comments:
Post a Comment