Tvrđave JNA državna tajna

SFRJ gradila podzemna utvrđenja u kojima su rezerve ljudi i tehnike mogle da opstanu za vreme dugih bombardovanja. General Delić: Javnost videla samo deo podzemnih gradova i bunkera, najveći u funkciji ili konzerviran

UGOSLAVIJA je gradila ne samo podzemne gradove za državni i vojni vrh, u kojima se moglo udobno živeti bar mesec dana, već i podzemne tvrđave u kojima je tehnika mogla opstati, a rezerve ljudi mogle preživeti dugotrajna bombardovanja i uključiti se u bitku kad niko ne očekuje. Ovo trvrdi penzionisani general Božidar Delić, jedan od retkih živih poznavalaca tajni podzemnih fortifikacija JNA, koji je uoči raspada SFRJ bio jedan od trojice oficira koji je imao pristup u svaku od njih.

PODZEMNA MREŽAIAKO se u javnosti operiše sa podatkom da je na teritoriji SFRJ bilo 25 podzemnih gradova penzionisani general Miloš Đošan tvrdi da je ovakvih objekata bilo mnogo više.- Ta cifra otprilike odgovara broju strategijskih komandnih mesta za vojni i državni vrh - kaže general Đošan. - Međutim slična, ali manja, imale su i niže komande, na nivou armijskih grupa, armija i korpusa. Da ne pominjemo podzemne avio, pomorske i raketne baze, centre veze, radarska postrojenja i skladišta.

General Delić naglašava da je, uprkos medijskim pričama da su otkrivene sve podzemne tvrđave JNA, javnost videla samo njihov mali deo.

- Njih je bilo najviše u Srbiji i BiH, a najveći deo je i dalje u funkciji ili konzerviran tako da se za kratko vreme može aktivirati - kaže Delić. - Takvih tajnih objekata i tunela ima i u širem centru Beograda i još uvek su zaštićeni kao najstroža državna tajna. Posedujemo i ogroman podzemni kompleks u planinama između Priboja i Prijepolja, koji koštao strahovito, a nikad nije stavljen u funkciju. U njega su mogli da stanu svi viškovi naoružanja i minsko-eksplozivnih sredstava.

Sagovornik “Novosti” ističe da se osoblje koje je radilo na izgradnji i održavanju podzemnih objekata ugovorom obavezalo da ni najbližoj porodici do kraja života ne govori o tome gde i šta radi.

- Pozicije tih objekata i ranije su uopšteno poznate, ali njihovo prostiranje i sadržaj i danas su tajna - kaže Delić. - Na primer u objektu “Karaš“, u koji su zahvaljujući vojnoj neukosti ministara odbrane ulazili čak i novinari, posada objekta nije pokazala suštinske delove kompleksa. Kasnije je skupštinski odbor za bezbednost podsećao ministre da su ti objekti u Srbiji u funkciji odbrane i državna su tajna.

General kaže da podzemni objekti nikada ne izlaze iz mode, pa su oni nasleđeni iz Kraljevine Jugoslavije, kao što su čuveni Han Pijesak i Zvornik, kasnije dograđivani i osavremenjivani. Najskuplji i najmoderniji su građeni pedesetih godina dok je Hladni rat bio na vrhuncu, a Tito strepeo od sovjetskog napada.

- Objekti građeni tih godina bili su komandna mesta za državni i vojni vrh u slučaju atomskog udara s potpunom autonomijom za preživljavanje od najmanje mesec dana - kaže Delić. - Oni su građeni duboko ispod planina, tako da ih je od nuklearnog udara štitilo od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara granita. Reč je o veoma prostranim kompleksima, koji su standardno posedovali radni deo i deo za odmor, sanitetski i blok za održavanje higijene, sopstvene izvore energije i snabdevanje čistim vazduhom. Posebnu važnost imao je blok centra veze, predviđen za komunikaciju s štabovima i jedinicama na terenu.

Za strateške komande JNA znali su samo savezni ministar obrane, načelnik Generalštaba JNA, načelnik Prve uprave Službe bezbednosti i načelnik veze.

- Potonje promene vojno-političke strategije mnoge od tih komandnih objekata praktično su odmah po izgradnji, stavile u istoriju - kaže Delić. - Oni su konzervirani, a neki su tokom ratova devedesetih korišćeni, a zatim uništavani i pljačkani.

Nedavno otvoreni arhivi JNA otkrivaju da su posle sukoba Broza i Staljina, FNRJ i SAD tajno potpisale ugovor o međusobnoj vojnoj pomoći. Tako je JNA opremljena američkim oružjem i opremom, a Jugoslavija se našla na pragu NATO u okviru Balkanskog pakta, antisovjetskog vojnog saveza s Grčkom i Turskom. Deo KiM i Makedonija bile su predviđene za koncentrisanje vojski tri države u slučaju sovjetske invazije i za njihovu zaštitu i snabdevanje napravljeni i velikim podzemni kompleksi.

- O njima se malo govori, jer te podzemne tvrđave nisu bile spektakularna strategijska komandna mesta, već ogromno sklonište za rezerve ljudstva, tehnike i opreme,poput utvrđenja u blizini poligona “Krivolak” - kaže Delić. - Posle otcepljenja bivše jugoslovenske republike “Krivolak” je postao američki poligon, a u objekte su ušli njihovi vojnici. Oni ne otkrivaju podzemne fortifikacije, jer to ne radi nijedna ozbiljana država ni vojska.

STRATEŠKA KOMANDA

ETALON strateške komande JNA u slučaju atomskog napada nalazi se 250 metara duboko u utrobi planine Dedinovac, četiri kilometra severoistočno od Konjica. Objekat je građen u obliku potkovice, u 12 blokova. Zvanično je pretvoren u turistički objekt, ali samo kada to dozvoli Ministarstvo odbrane BiH.